Вазда се сећамо и молитвено помињемо невине жртве пострадале током НАТО агресије на СРЈ и 78 дана бомбардовања наше земље, а данас се подесећамо и навршене 21 године од почетка безакоња, неправде и људске патње те 1999. године.
"Нема више сумње да је бомбардовање СРЈ било тежак злочин, без оправдања и до дан-данас - некажњен. Да би се обрачунао са једном малом земљом, цивилизовани Запад је погазио готово све сопствене норме и принципе и у намери да оствари своје циљеве, огромном силом се обрушио на један народ и његову државу. Циљ је био да се Косово и Метохија, уз помоћ војне силе отргну од матице и предају Албанцима како би они остварили своје националне интересе.
Пуних 78 дана Србија је била поприште смрти и бола, разарања, уништења, демонстрације силе. НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава била је око 22.000 тона. Северноатлантска алијанса је, користећи опасну и забрањену муницију, повела и хемијски рат који до данас није окончан.
У рату су храбро гинули војници, страдали су и деца, цивили у домовима, пацијенти у болнацима, путници у аутобусима и возовима. Ракете "томахавк" испаљиване са Јадранског и Средоземног мора, авио-бомбе, злоћудне касетне пројектиле и топовске гранате, падали су широм земље. У рату који је трајао од 24. марта до 10. јуна, српске снаге су имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца. НАТО је и убио око 2.000, а ранио око 10.000 цивила. Уништио је или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорено седам индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ репетитора, 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава. У ноћи 23. априла, у 2.06 НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника Радио-телевизије Србије, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Укупна материјална штета у СРЈ процењена је на више од 100 милијарди долара. Трагови се и данас виде на рушевинама у центру Београда, у Алексинцу, Нишу, Грделици, широм Косова и Метохије...
Војска Југославије, њено Ратно ваздухопловство и ПВО, Трећа армија и Приштински корпус, специјалне и инжењеријске јединице водиле су неравноправну, нефер борбу. Но, и у таквим околностима браниоци отаџбине су чинили немогуће. Штавише, многобројни маневри које су тада учинили и данас се изучавају и саставни су део светског војничког искуства. Неспорно је и да Војска Југославије, посматрано из угла теорије ратовања, није изгубила овај рат, а историчари тврде да је његов епилог заправо резултат невиђеног притиска и претње биолошким нестанком народа.
А, тих страшних и тешких дана 1999. године, и народ Србије и Црне Горе држао се храбро и пркосом је бранио земљу. Грађани су за време тих мучних пролећних дана показали су своју најбољу страну. Били су уједињени, храбри, мирни, али и пуни ината. Нису се уплашили здружене НАТО алијансе. Одупирали су се колико је било могуће. Неки у униформи, други на својим радним местима. Бранили су себе и своје. "
(део текста преузет са сајта Вечерњих новости, чланак у целости можете прочитати на линку: https://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:854848-Za-minut-su-ubili-11-vojnika-Bolna-secanja-na-pocetak-NATO-agresije )
- 24 views