[двочас] "Хришћанство и изазови потрошачког друштва" (обрада и утврђивање)

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан пон, 22/03/2021 - 00:46
Број Наставне јединице:
Предвиђени термини за онлајн обраду лекције по одељењима/групама
(одељења/групе без датог термина ову лекцију обрађују у школи).
IV-1
IV-1 - А група - период обраде
-
IV-1 - Б група - период обраде
-
IV-2 + IV-5
IV-2 и IV-5 - А (под)група - период обраде
-
IV-2 и IV-5 - Б (под)група - период обраде
-
IV-3
IV-3 - А група - период обраде
-
IV-3 - Б група - период обраде
-
IV-4
IV-4 - А група - период обраде
-
IV-4 - Б група - период обраде
-
IV-6
IV-6 - А група - период обраде
-
IV-6 - Б група - период обраде
-
IV-7
IV-7 - А група - период обраде
-
IV-7 - Б група - период обраде
-

 

Задаци за овај двочас

 

За овај двочас имате задатак да:

     1) прочитате уводну лекцију

     2) одгледате 1 видео снимак:
         “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard (21:26 мин)

     3) да ми потом одговоре на постављена питања (дата овде испод лекције и снимка) пошаљете на мејл.

    
     (Ко жели - као необавезан део - имате на крају лекције дат и додатни снимак који се бави овом тематиком.)

 

Преглед лекције:

   1. Уводна лекција/напомене
        1.1. Основна структура потрошачког друштва
             Продавац манипулатор
             Поробљени потрошач
        1.2. Пут ка слободи
   2. “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard

   / 3. Необавезна препорука за додатни рад (снимак „Дух хришћанства и потрошачко доба“)
 

Преглед питања за домаћи:

       1) Питања уз уводну лекцију
       2) Питања уз гледање филма "The Story of Stuff" ("Прича о стварима")

Преглед видео снимака:

     1. обавезни видео: “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard
     2. необавезни видео: „Дух хришћанства и потрошачко доба“ - предавач др Растко Јовић

 

 


 

1. Уводна лекција

 

1.1. Основна структура потрошачког друштва

 

Као увод у причу и "биоскоп" ;-) - да не испадне да се свака трговина доживљава као неко зло, јако је битно нагласити следећу разлику:

а) Нормална трговина - као вид размене добара како би се међусобно испомагало у доласку до нама стварно неопходних добара. Мени је неопходно једно а теби друго - па се размењујемо у обостраном интересу (а новац је нешто што просто олакшава ту размену). Типа: мени треба неки занатски производ, али немам знања/вештине/услова да га сам израдим, ти пак имаш занатски производ а треба ти хлеб који ја или неко трећи има, … и тако у круг - сви смо исповезивани у том процесу међусобног просто испомагања.
Тако да ту поштену и нормалну трговину видимо управо као један вид хришћанске љубави, тј. међусобног помагања и сатрудништва.

б) Манипулативна трговина у дефиницијама потрошачког друштва - која функционише на принципима манипулације и довођење другога у стање поробљености и зависности од куповине. Значи - ја као продавац не видим свог купца као сабрата са којим желим да се међусобно испомажем, већ искључиво као потенцијалног роба мојих егоистичних интереса; тј. не као личност (коју поштујем и чију муку осећам) већ као обичан објекат који служи доприношењу задовољења мојих егоистичних потреба - по могућству на што дужи период и са што већим “пуњењем мојих џепова”.

 

Оваква манипулативна трговина у оквирима потрошачког друштва има 2 основна актера:
1. Продавац манипулатор (било појединац, било шира интересна заједница)
2. Поробљени потрошач

 

Продавац манипулатор

Као што ћете далеко сликовитије видети у наредном снимку "Прича о стварима" (“The Story of Stuff”) - “продавцу манипулатору” није стало да други од њега нешто купи зато што то купцу стварно треба и са купчевом свесношћу предности и мана одређеног производа, већ је “продавцу манипулатору” циљ да купца са једне стране доведе у завистан положај од његових производа на дуже стазе, а са друге стране се не бирају средства како ће се то постићи!

Реч је о невероватно вештим и способним појединцима/интересним заједницама, који у својим деловањима још како користе озбиљна научна истраживања како поробити себи купца.
Тако је рецимо типичан случај злоупотреба психолошких истраживања у различитим видовима злонамерног маркетинга, где се рецимо истичу само позитивне ствари производа а оне негативне “гурају под тепих” колико год је то могуће (а да не причамо тек и о оним варијантама када се користе и тоталне лажи у рекламирању!), и то на такав начин који ће психолошки најефикасније привући (привлачне слике и колорити, мириси, поруке рекламних кампањи, ...) и потом поробити потрошача.

 

Поробљени потрошач

Одмах да нагласимо једну битну ствар.
У овом својеврсном “робовласничком” друштву, које називамо потрошачко друштво - није сва кривица на “продавцу манипулатору”!
Да смо се ми потрудили да освестимо своје односе, да смо се потрудили да се изборимо са својим слабостима и нагонима - у већини случајева - не бисмо себе доводили у ситуацију да нас неко пороби!
Тек оног момента када своје жеље за стицањем, за статусом, за материјалним добрима, … не умемо да контролишемо - тек тада постајемо “овце за шишање”, одн. плен који се пеца на маркетиншке “удице” “продаваца манипулатора”.

Тако да је кривица још како озбиљним делом - на мени и мојим слабостима!

Да ја умем да будем скроман; да умем да размишљам шта мени стварно треба а шта ми је пак сувишно (од хране, уређаја, одеће и обуће, намештаја, кредита, …); да ли је неопходно да нешто буде маркирано и извикано у друштву и на рекламама или просто да буде квалитетно да задовољи своју сврху; да умем да познајем сопствену вредност као личности па да није неопходно да статус потрврђујем кроз по сваку цену набавку онога што ми друштво сугерише да је “ин”, … - мени као таквом онда “продавац манипулатор” не би могао ништа!

 

 

1.2. Пут ка слободи

 

Први кораци у ослобођењу из окова у које нас потрошачко друштво поставља су:

"Врзино коло" ропства потрошачком друштву


Погледајте у филму “The Story of Stuff” ону сјајну и реалистичну илустрацију "врзиног кола" робовања потрошачком друштву!

Купујем да бих био сретан и решио се стреса;
радим да бих све то могао да приуштим;
седам преморен пред ТВ где ми се рекламама пуни глава новим жељама шта треба купити;
па поново нова куповина, … - и нигде краја!


1) развијање код себе осећаја сопствене вредности (без обзира на трендове и манипулације у медијима, друштву, рекламама, …)

2) развијање ума за спознају перфидних метода манипулације којима се “продавац манипулатор” служи (што боље упознајемо те трикове, лакше ћемо умети да их препознајемо и онда самим тим лакше тада умети да се замислимо да ли ми нешто стварно треба или просто потпадам под утицај туђе манипулације)

3) и надасве - борба са сопственим слабостима! - да се скромношћу ограничавају сопствене незасите жеље и да се не везујемо за ствари (= ово је и један и од монашких завета).

 

Илустрацију ослобођења од окова потрошачког друштва видимо у прелепој мисли и поуци:
“ Човек није богат колико пара има, него колико мало жеља има ”!!!

Тј. илустрација: ако имам много жеља, тј. своје жеље не умем да контролишем - мени у животу никад довољно пара неће бити - без обзира колико их имао (па макар имао пара колико годишњи буџети више земаља заједно!), и колико ми се у моментима чинило да ће одређена свота бити испуњење мојих жеља!
Рецимо. Неко ће себе да убеди: ако будем имао неку јахту од 15м која ће ми донети статус - бићу задовољан. Међутим, купим ти ја ту јахту и на тренутак - мислим задовољан сам, кад … - Крене “црв незаситости жеља” даље да ме копка - па креће: "Е, било би боље кад бих имао јахту од 20м", … И тако у недоглед - увек потреба за још и још и још пара. И то на уштрб или мог прекомерног рада и премора радом у по више смена (што је често повезано и са тиме да и моја породица трпи - никада немам снаге и мира да се љубављу посветим својим укућанима), или пак на туђ рачун (нефер трговина и максимално искоришћавање или запослених или купаца, …).

Са друге пак стране - ако умем своје жеље да контролишем (и умем да ценим себе неовисно од манипулативног окружења!)

Илузија о човековим стварним потребама

Човек који не уме да контролише сопствене жеље - није ни свестан колико је човеку (мало) пара у суштини стварно потребно!

- ем ће ми бити потребно далеко мање пара, ем самим тим нећу морати у животу само да “рмбачим” не бих ли добио неке незајажљиве суме, већ ћу имати слободног времена, снаге и мира у току дана и на дуже стазе - да се посветим ближњима, себи, делатностима које ме истински испуњавају и уздижу из стања роба/”зупчаника” који покреће машинерију коју зовемо потрошачко друштво.

Е, а управо оно што хришћанство константно развија у човеку - то је снага за слободу и ослобођење од разних окова наших сопствених страсти (за новцем, стицањем, стварима, …)!

Љубав = снага за добровољну жртву ради ближњег

Љубав је у основи снага да се одупрем егоистичним жељама “шта ја хоћу”, те да се добровољно дајем/жртвујем за ближњега, тј. да у размишљањима не идем искључиво од тога шта ја желим него (и) од тога шта ближњи жели и шта је ближњему потребно.

Јер човек тек кроз слободу задобија могућност и снагу за праву љубав, а рекли смо да је управо љубав смисао хришћанског живота.

Типичан пример како нас Црква вежба да будемо слободни од себе и својих жеља (а преко тога и од туђих манипулација) је хришћански пост. Постом се вежбамо да кроз првобитно уздржање од жеље за одређеном (мрсном) храном, ту стекнуту снагу (ојачан карактер) потом пренесемо на све аспекте нашег живљења (=тзв. духовни пост)! Тиме се код нас успоставља функционисање нас као бића слободе, а та слобода се потом у невиђеним капацитетима пројављује и као љубав!


 

Да не дужим више ја, погледајте даље следећи видео снимак.

 

 

2. “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard (21:26 мин)

 

Image
"Прича о стварима"

 
Видео:

(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=9GorqroigqM )

 

/*** НАПОМЕНА:

Приликом гледања снимка подесите себи хрватски превод (нажалост нема српског, но “преживећете” и са хрватским! ;-) ).
(Ко баш жели и уме да се искомбинује са спољашњим преводима, на линку: https://rs.titlovi.com/prevodi/the-story-of-stuff-81145/ може преузети српски превод за овај ЈуТјуб снимак).

(Нисам стигао да одгледам и остале снимке (те и да проверим и доступност српског превода), но многи снимци са њиховог ЈуТјуб канала (https://www.youtube.com/user/storyofstuffproject/videos ) ми по насловима такође делују занимљиви/интригантни за погледати!)

 

 

/*** Питања за домаћи:

1) Питања уз уводну текстуалну лекцију:

1.1. Да ли је свака трговина проблематична/грешна или постоји нека разлика?

1.2. Ко је крив за моје/наше поробљавање, тј. за то што сам постао "роб потрошачког друштва"?

1.3. Који су у тексту наведени основни кораци "ка слободи", тј. ка ослобађању од ропства потрошачком менталитету/друштву?

1.4. Како гласи у тексту наведена изрека која показује како се истински "обрачунава" колико је човек богат по питању пара (однос пара и наших жеља)?

1.5. Шта нам Црква између осталог нуди као вежбу за јачање нашег карактера којим се ослобађамо и од потрошачког друштва/менталитета?

1.6. Због које врхунске врлине је нама у Цркви толико битно да задобијамо и развијамо своју слободу (па у том контексту онда и слободу од потрошачког менталитета/друштва)?

2) Питања уз одгледан видео "The Story of Stuff" ("Прича о стварима"):

2.1. Како потрошачко друштво утиче на наше природно окружење?

2.2. По сазнањима аутора видео снимка, колика количина природних ресурса је потрошена у последњих 30 година (податак је из 2007.год. када је прављен овај видео)?

2.3. Шта значи у филму поменут систем „externalized costs“ (“екстернизовани трошкови”) који омогућава нереално ниске цене одређених производа?

2.4. Како гласи (читав) цитат аналитичара продаје Виктора Лебоуа дат у филму, а који изражава основну филозофију потрошачког друштва?

2.5. Која су значења 2 стратегије потрошачког друштва:
     а) „планирано застаревање“ („planned obsolescence“)
     б) „субјективно застаревање“ / “доживљено застаревање” („perceived obsolescence“)?

2.6. Да ли се може рећи да је мода (шта је у тренду, "ин", ...) и вид манипулације (где нам се сугерише да мање вредимо ако не купујемо увек изнова нешто ново, те нас наводи да се осећамо несретни са оним што већ имамо)?

2.7. Да ли повећана куповина трајно утиче на повећање нашег стања задовољства, или само привремено (пример статистичких поређења датих у филму)?

 

 

-------------------------------------------------------
 

/*** Необавезна препорука за додатни рад (секција):
 

Као што поменусмо, ко жели да се дубље упозна са овом проблематиком (пошто су нам скраћени часови, овог пута то нисмо у прилици да уклопимо у регуларан час) - необавезна препорука је да се одгледа и снимак трибине/предавања др Растка Јовића на тему „Дух хришћанства и потрошачко доба“.

 

3. Трибина / предавање:
др Растко Јовић - „Дух хришћанства и потрошачко доба“


Видео:

(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=uAvGh0i-4Xs )

 

 

Намењено за одељења: