[АРХИВА] [Четврти разред] 5. и 6. е-час [двочас] (21.април-3.мај 2020.): "Хришћанство и изазови потрошачког друштва"

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан нед, 19/04/2020 - 01:04

 

(У форми двочаса обједињен пети и шести е-час током ванредног стања, планиран за обраду у свим четвртим разредима (4/1+2, 4/3, 4/4+5 и 4/6+7) током периода:
21. април - 3. мај 2020.)

/** Распуст:   Због распуста губимо 21.април (понедељак)
/** Радна субота:   25. април - часови за понедељак (=надокнада 16.марта [=изгубљен понедељак на почетку наставе на даљину]))

 

 

Преглед лекције:
    Уводне напомене
    1. Основна структура потрошачког друштва
          Продавац манипулатор
          Поробљени потрошач
    2. Пут ка слободи
    3. “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard
    4. Трибина / предавање: др Растко Јовић - „Дух хришћанства и потрошачко доба“

Преглед видео снимака:
        1. видео: “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard
        2. видео: „Дух хришћанства и потрошачко доба“ - предавач др Растко Јовић

Преглед задатака:
     1. Задаци уз гледање филма "The Story of Stuff" ("Прича о стварима")
     2. Задаци уз гледање предавања "Дух хришћанства и потрошачко доба"     

     Необавезна препорука за додатни рад
 

 

 

Уводне напомене

И даље у намери да вас што више растеретим читања текстуалних предавања, у жељи да објединимо квалитетне видео снимке и да вам омогућим што већи “клизни период” за могућност да сами одређујете када сте најрастерећенији да се посветите нашим часовима:
и сада ћемо направити један двочас који вам даје могућност да га комплетирате од 21. априла до 3. маја.

Такође, вашим профилима је ово још како битна стручна тема, тако да завређује и додатно задржавање на њој.

План је да одгледате 2 видео снимка, прво један који ће покушати директније да вам приближи појам и карактеристике “потрошачког друштва”, а потом други који ће се позабавити специфичније хришћанским односом према тако устројеном друштву.

 

 

1. Основна структура потрошачког друштва

 

Као увод у причу и "биоскоп" ;-) - да не испадне да се свака трговина доживљава као неко зло, јако је битно нагласити следећу разлику:

1) Нормална трговина - као вид размене добара како би се међусобно испомагало у доласку до нама стварно неопходних добара. Мени је неопходно једно а теби друго - па се размењујемо у обостраном интересу (а новац је нешто што просто олакшава ту размену). Типа: мени треба неки занатски производ, али немам знања/вештине/услова да га сам израдим, ти пак имаш занатски производ а треба ти хлеб који ја или неко трећи има, … и тако у круг - сви смо исповезивани у том процесу међусобног просто испомагања.
Тако да ту поштену и нормалну трговину видимо управо као један вид хришћанске љубави, тј. међусобног помагања и сатрудништва.

2) Манипулативна трговина у дефиницијама потрошачког друштва - која функционише на принципима манипулације и довођење другога у стање поробљености и зависности од куповине. Значи - ја као продавац не видим свог купца као сабрата са којим желим да се међусобно испомажем, већ искључиво као потенцијалног роба мојих егоистичних интереса; тј. не као личност (коју поштујем и чију муку осећам) већ као обичан објекат који служи доприношењу задовољења мојих егоистичних потреба - по могућству на што дужи период и са што већим “пуњењем мојих џепова”.

 

Оваква манипулативна трговина у оквирима потрошачког друштва има 2 основна актера:
1. Продавац манипулатор  (било појединац, било шира интересна заједница)
2. Поробљени потрошач

 

Продавац манипулатор

Као што ћете далеко сликовитије видети у наредном снимку "Прича о стварима" (“The Story of Stuff”) - “продавцу манипулатору” није стало да други од њега нешто купи зато што то купцу стварно треба и са купчевом свесношћу предности и мана одређеног производа, већ је “продавцу манипулатору” циљ да купца са једне стране доведе у завистан положај од његових производа на дуже стазе, а са друге стране се не бирају средства како ће се то постићи!

Реч је о невероватно вештим и способним појединцима/интересним заједницама, који у својим деловањима још како користе озбиљна научна истраживања како поробити себи купца.
Тако је рецимо типичан случај злоупотреба психолошких истраживања у различитим видовима злонамерног маркетинга, где се рецимо истичу само позитивне ствари производа а оне негативне “гурају под тепих” колико год је то могуће (а да не причамо тек и о оним варијантама када се користе и тоталне лажи у рекламирању!), и то на такав начин који ће психолошки најефикасније привући (привлачне слике и колорити, мириси, поруке рекламних кампањи, ...) и потом поробити потрошача.

 

Поробљени потрошач

Одмах да нагласимо једну битну ствар.
У овом својеврсном “робовласничком” друштву, које називамо потрошачко друштво - није сва кривица на “продавцу манипулатору”!
Да смо се ми потрудили да освестимо своје односе, да смо се потрудили да се изборимо са својим слабостима и нагонима - у већини случајева - не бисмо себе доводили у ситуацију да нас неко пороби!
Тек оног момента када своје жеље за стицањем, за статусом, за материјалним добрима, … не умемо да контролишемо - тек тада постајемо “овце за шишање”, одн. плен који се пеца на маркетиншке “удице” “продаваца манипулатора”.

Тако да је кривица још како озбиљним делом - на мени и мојим слабостима!

Да ја умем да будем скроман; да умем да размишљам шта мени стварно треба а шта ми је пак сувишно (од хране, уређаја, одеће и обуће, намештаја, кредита, …); да ли је неопходно да нешто буде маркирано и извикано у друштву и на рекламама или просто да буде квалитетно да задовољи своју сврху; да умем да познајем сопствену вредност као личности па да није неопходно да статус потрврђујем кроз по сваку цену набавку онога што ми друштво сугерише да је “ин”, … - мени као таквом онда “продавац манипулатор” не би могао ништа!

 

 

2. Пут ка слободи

 

Први кораци у ослобођењу из окова у које нас потрошачко друштво поставља су:

"Врзино коло" ропства потрошачком друштву


Погледајте у филму “The Story of Stuff” ону сјајну и реалистичну илустрацију "врзиног кола" робовања потрошачком друштву!

Купујем да бих био сретан и решио се стреса;
радим да бих све то могао да приуштим;
седам преморен пред ТВ где ми се рекламама пуни глава новим жељама шта треба купити;
па поново нова куповина, … - и нигде краја!


1) развијање код себе осећаја сопствене вредности (без обзира на трендове и манипулације у медијима, друштву, рекламама, …)

2) развијање ума за спознају перфидних метода манипулације којима се “продавац манипулатор” служи (што боље упознајемо те трикове, лакше ћемо умети да их препознајемо и онда самим тим лакше тада умети да се замислимо да ли ми нешто стварно треба или просто потпадам под утицај туђе манипулације)

3) и надасве - борба са сопственим слабостима! - да се скромношћу ограничавају сопствене незасите жеље и да се не везујемо за ствари (=ово је и један и од монашких завета).

 

Илустрацију ослобођења од окова потрошачког друштва видимо у прелепој мисли и поуци:
Човек није богат колико пара има, него колико мало жеља има ”!!!

Тј. илустрација: ако имам много жеља, тј. своје жеље не умем да контролишем - мени у животу никад довољно пара неће бити - без обзира колико их имао (па макар имао пара колико годишњи буџети више земаља заједно!), и колико ми се у моментима чинило да ће одређена свота бити испуњење мојих жеља!
Рецимо. Неко ће себе да убеди: ако будем имао неку јахту од
15м која ће ми донети статус - бићу задовољан. Међутим, купим ти ја ту јахту и на тренутак - мислим задовољан сам, кад … - Крене “црв незаситости жеља” даље да ме копка - па креће: "Е, било би боље кад бих имао јахту од 20м", … И тако у недоглед - увек потреба за још и још и још пара. И то на уштрб или мог прекомерног рада и премора радом у по више смена (што је често повезано и са тиме да и моја породица трпи - никада немам снаге и мира да се љубављу посветим својим укућанима), или пак на туђ рачун (нефер трговина и максимално искоришћавање или запослених или купаца, …).

Са друге пак стране - ако умем своје жеље да контролишем (и умем да ценим себе неовисно од манипулативног окружења!) 

Илузија о човековим стварним потребама

Човек који не уме да контролише сопствене жеље - није ни свестан колико је човеку (мало) пара у суштини стварно потребно!
 

- ем ће ми бити потребно далеко мање пара,
ем самим тим нећу морати у животу само да “рмбачим” не бих ли добио неке незајажљиве суме, већ ћу имати слободног времена, снаге и мира у току дана и на дуже стазе - да се посветим ближњима, себи, делатностима које ме истински испуњавају и уздижу из стања роба/”зупчаника” који покреће машинерију коју зовемо потрошачко друштво.

Е, а управо оно што хришћанство константно развија у човеку - то је снага за слободу и ослобођење од разних окова наших сопствених страсти (за новцем, стицањем, стварима, …)!

Љубав = снага за добровољну жртву ради ближњег

Љубав је у основи снага да се одупрем егоистичним жељама “шта ја хоћу”, те да се добровољно дајем/жртвујем за ближњега, тј. да у размишљањима не идем искључиво од тога шта ја желим него (и) од тога шта ближњи жели и шта је ближњему потребно.
 

Јер човек тек кроз слободу задобија могућност и снагу за праву љубав, а рекли смо да је управо љубав смисао хришћанског живота.

Типичан пример како нас Црква вежба да будемо слободни од себе и својих жеља (а преко тога и од туђих манипулација) је хришћански пост.
Постом се вежбамо да кроз првобитно уздржање од жеље за одређеном (мрсном) храном, ту стекнуту снагу (ојачан карактер) потом пренесемо на све аспекте нашег живљења (
=тзв. духовни пост)! Тиме се код нас успоставља функционисање нас као бића слободе, а та слобода се потом у невиђеним капацитетима пројављује и као љубав!

 

Да не дужим више ја, погледајте даље следећа 2 снимка.

 

 

3. “The Story of Stuff” (“Прича о стварима”) (2007) - Annie Leonard

 

Image
"Прича о стварима"

 
Без велике најаве и увода, сам снимак - који је величанствено “сецирање” и раскринкавање потрошачког друштва - ће вам рећи све! :-)

 
Видео 1:

(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=9GorqroigqM )

 

/** НАПОМЕНА:

Приликом гледања снимка подесите себи хрватски превод (нажалост нема српског, но “преживећете” и са хрватским! ;-) ).
(Ко баш жели и уме да се искомбинује са спољашњим преводима, на линку: https://rs.titlovi.com/prevodi/the-story-of-stuff-81145/ може преузети српски превод за овај ЈуТјуб снимак).

(Нисам стигао да одгледам и остале снимке (те проверим и доступност српског превода), но многи снимци са њиховог ЈуТјуб канала (https://www.youtube.com/user/storyofstuffproject/videos ) ми по насловима такође делују занимљиви/интригантни за погледати!)

 

 

/*** 1. Задаци уз гледање филма "The Story of Stuff" ("Прича о стварима"):

Уз гледање филма, обратите пажњу на следеће задатке:

1.1. Како потрошачко друштво утиче на наше природно окружење?

1.2. Шта значи у филму поменут систем „externalized costs“ (“екстернизовани трошкови”) који омогућава нереално ниске цене одређених производа?

1.3. Како гласи (читав) цитат аналитичара продаје Виктора Лебоуа дат у филму, а који изражава основну филозофију потрошачког друштва?

1.4. Која су значења 2 стратегије потрошачког друштва:
а) „планирано застаревање“(„planned obsolescence“)
б) „субјективно застаревање“ / “доживљено застаревање” („perceived obsolescence“)?

1.5. Да ли повећана куповина трајно утиче на повећање нашег осећаја задовољства (пример статистичких поређења датих у филму)?

 

 

 

4. Трибина / предавање: др Растко Јовић - „Дух хришћанства и потрошачко доба“

 

Када смо разумели конкретније основне аспекте и проблематику комплексног појам који називамо “потрошачко друштво”, хајде сад да тај појам уже исповезујемо и са хришћанством (како нам гласи и тема овог двочаса).

Ово повезивање ће нам омогућити мени лично невероватно драг лик - мој бивши колега вероучитељ, а сада професор на Богословском факултету СПЦ - др Растко Јовић.

Да бисмо могли да уклопимо и ово предавање (уз гледање филма „Story of Stuff“) у “тајминг” који нам даје двочас, сви одгледајте снимак у следећем распону:
од
07мин 30сек, па до 40мин снимка.
Ко пак жели, као слободну активност, нека погледа читав снимак (траје 1ч 20мин), са све различитим питањима и одговорима након предавања.

 
Видео 2:

(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=uAvGh0i-4Xs )

 

 

/*** 2. Задаци уз гледање предавања "Дух хришћанства и потрошачко доба":

Уз гледање филма, обратите пажњу на следеће задатке:

2.1. Шта предавач наводи, зашто је у потрошачком друштву циљ имати што мање (квалитетно) образованог становништва?

2.2.
а) Који је закључак аутора - да ли и поред свих недаћа, лажи, црнила, изгубљености љубави, изгубљености осећаја за смисао нашег живљења, нељудских односа (=људи се посматрају као роба) у потрошачком друштву - да ли за нас има наде и основа за оптимизам?
б) Које је твоје мишљење по овом истом питању - има ли основе за оптимизам и наде за нас у оваквом окружењу?

2.3. Који могући пример нашег оздрављења и надилажења потрошачког менталитета (=начина размишљања и функционисања) који је толико дубоко у нама већ и несвесно усађен - даје аутор када помиње болесника унутар наше локалне (парохијске) црквене заједнице? Којим својим поступком (у том једном од могућих примера) можемо победити тај порив да у свему гледамо неки сопствени интерес?

 

 

-------------------------------------------------------
 

/*** Необавезна препорука за додатни рад (секција):
 

Као што поменусмо - ко жели - препорука да се одгледа читав снимак трибине/предавања: др Растко Јовић - „Дух хришћанства и потрошачко доба“.