[2.-09+10.] Библијска повест о прародитељском греху (обрада и утврђивање) [шк.2021/22.]

Глава 2. Завршетак стварања – човек и жена – Рај у Едену

1. И свршише се небо и земља, и сва војска њихова.

2. И сврши Бог у дан седми дело Своје, које је чинио; и почину у дан седми од свег дела Свог, које је чинио.

3. И благослови Бог дан седми и посвети га, јер је у њему починуо од свег дела Свога, које створи Бог творећи.

4. Ови су родослови (=постања) неба и земље, при стварању њиховом, у дан када сазда Господ Бог (Јахвех Елохим) земљу и небо.

5. И свако растиње пољско још не беше на земњи, и свака трава пољска још не растијаше, јер Господ Бог још није пустио кишу на земљу, и човека не беше да обрађује земљу.

6. И пара од воде подизаше се са земље и орошаваше све лице земље.

7. И сазда Господ Бог човека (ха-адам) од праха земаљског (ха-адама), и удахну у лице његово дах живота, и поста човек душа жива.

8. И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и постави тамо човека, којега сазда.

9. И произрасте Господ Бог из земље (=тла) свако дрво, пријатно за гледање и добро за јело, и дрво живота усред врта, и дрво познања добра и зла.

10. А река излажаше из Едена да напаја врт; и одатле се раздвајаше и биваше у четри почетака (река).

11. Име је првој Фисон (Пишон), она окружује сву земљу Хавила, тамо где је злато,

12. и злато оне земље је добро; тамо је бделиум и камен оникс.

13. А име друге реке је Гихон, она окружује сву земљу Куш (=Етиопију).

14. И име треће реке је Тигар (Хидекел), она протиче на исток Ашура (=Асирије). И река четврта, она је Еуфрат (Перат).

15. И узе Господ Бог човека. и постави га у врту Еденском да га обрађује и чува га.

16. И заповеди Господ Бог човеку, говорећи: ''Од сваког дрвета врта можеш јести,

17. а од дрвета познања добра и зла, нећеш јести од њега; јер у који дан једеш од њега, смрћу ћеш умрети.''

18. И рече Господ Бог: ''Није добро да човек буде сам; начинићу му помоћника према њему.''

19. И сазда Господ Бог од земље све животиње пољске и све птице небеске, и доведе их човеку да види како ће их он назвати; и како је назове човек – сваку душу живу, то је име њено.

20. И назва човек имена свој стоци и птицама небеским и свима животињама пољским; и човеку се не нађе помоћник према њему.

21. И наведе Господ Бог дубок сан на човека, и он заспа; и узе једно од ребара његових, и затвори месо(м) на том месту.

22. И изгради Господ Бог ребро, које узе од човека, у жену, и доведе је човеку.

23. И рече човек: ''Она је сада кост од костију мојих и тело од тела мога. Она ће се звати жена (иша), јер је од мужа (иш) узета она.''

24. Зато ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће они у једно тело.

25. И беху обоје њих наги, човек и жена његова, и не стиђаху се.

Глава 3. Човеков грех и изгнанство из раја. Прво обећање спасења

1. А змија беше лукавија од свих звери пољских, које саздаде Господ Бог. И она рече жени: ''Је ли заиста рекао Бог: 'Не једите од сваког дрвета у врту'?''

2. И рече жена змији: ''Од плодова дрвета (=дрвећа) овог врта можемо јести,

3. а од плода дрвета које је усред врта, рече Бог: 'Не једите од њега, и не дотичите га се, да не умрете'.''

4. И рече змија жени: ''Нећете смрћу умрети,

5. јер зна Бог да у дан када окусите од њега, отвориће се очи ваше, и бићете као богови, знајући добро и зло''.

6. И виде жена да је дрво добро за јело, и да је оно пријатно очима, и да је дрво пожељно ради знања; те узе од плода његовог, и једе; и даде такође мужу своме са њом, и он једе.

7. И отворише се очи њих обоје, и познаше да су они наги; и сашише лишће смокве и начинише себи прегаче.

8. И чуше глас Господа Бога ходећега у врту у прохладу дана (=предвече), и сакри се човек и жена његова од лица Господа Бога усред дрвета врта.

9. И позва Господ Бог човека и рече му: ''Где си?''

10. И он рече: ''Глас Твој чух у врту, и уплаших се, јер сам наг ја, и сакрих се''.

11. И рече (Бог): ''Ко ти каза да си ти наг? Ниси ли јео од дрвета, за које сам ти заповедио да не једеш од њега?''

12. И рече човек: ''Жена коју си дао са мном, она ми даде од дрвета, и једох''.

13. И рече Господ Бог жени: ''Шта си то учинила?'' И рече жена: ''Змија ме превари, те једох''.

14. И рече Господ Бог змији: ''Зато што си то учинила, проклета да си ти међу свим животињама, и међу свим зверима пољским! На стомаку твоме ходићеш и прах (земље) јешћеш све дане живота твога.

15. И непријатељство ставићу између тебе и жене, и између семена твога и семена њенога: Оно ће ти газити главу, а ти ћеш га уједати за пету''.

16. (А) жени рече: ''Умножавајући умножићу муку твоју и бременитост твоју; с трудом ћеш рађати синове, и ка мужу твоме биће стремљење твоје, и он ће господарити над тобом''.

17. А човеку (адам) рече: ''Зато што си послушао глас жене твоје, и јео од дрвета, за које сам ти заповедио, рекавши: Нећеш јести од њега! – проклета земља (ха-адама) због тебе! С муком ћеш се хранити од ње све дане живота твога;

18. и трње и чкаљ ће ти израстати, и јешћеш траву пољску.

19. У зноју лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу (ха-адама) јер си од ње узет. Јер си ти прах и у прах ћеш се вратити''.

20. И назва човек (ха-адам) име жени својој Ева (Хавах), јер она би мати сваког живог.

21. И начини Господ Бог човеку и жени његовој хаљине кожне, и одену их.

22. И рече Господ Бог: ''Ево, човек поста као један од Нас, знајући добро и зло! И сада, да не пружи руку своју и још узме с дрвета живота и једе, и живи довека!''

23. И одасла га Господ Бог из врта Еденског, да обрађује земљу, од које је узет.

24. И изагна човека, и постави на истоку врта Еденског Херувиме и пламени мач који се вијаше, да чува пут ка дрвету живота.