- 102 views
(У форми двочаса обједињен трећи и четврти е-час током ванредног стања, планиран за обраду у 1. и 2. разредима по следећем временском распoреду:
Одељења 1/1 и 2/1 обрађују градиво током периода:
31. март - 13. април 2020.)
Таман да мало одморимо од силних читања текстова :-) ,
за овај двочас је предвиђено да одгледате филм “Тврђава”
који можете преузети/одгледати на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=thh58Wrea7Y .
Image
Филм је прелеп и просто мислим да нема потребе било шта додавати му - он сам је одржао читаво предавање; и то као далеко бољи и већи ауторитет од мене - ауторитет који је (као што видимо) на делу још како проверен и потврђен!
/*** Задатак 1 и 2:
Уз гледање филма, имате следећа 2 задатка:
1) Како се зове старешина/настојатељ манастира који је истовремено и покретач и главни носилац идеје и организације овог дечијег сиротишта у склопу манастира?
2) Поразмислити о поређењу које је аутор филма направио о броју сирочића о којима они успевају да се постарају, и броју деце која су у држави остављена без родитељског старања? Одн. о тузи и величини проблема, те људској/родитељској неосетљивости и небризи који су најчешће довели до таквог стања.
------------------------------------------------------
/*** Додатни рад (по слободном избору и нивоу заинтригираности темом):
НЕКЕ ЦРТИЦЕ О ХРИШЋАНСКОМ ВИЂЕЊУ ЉУБАВИ
Ево неких цртица о љубави које бих успут овде истакао, за додатно обраћање пажње током гледања филма (пошто нажалост често погрешно разумемо тако важан појам као што је љубав и онда у пракси имамо проблеме и да га препознамо (туђ однос према нама) и да га испољимо (у нашем односу према другоме)):
- Господ нам је указао да је смисао нашег живота да се развијамо као бића Љубави, кроз 2 највеће Своје заповести - о љубави према Богу и ближњему:
1) "Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом."
2) "Љуби ближњега својега као самога себе."
(види: Мт (=Матејево јеванђеље) 22:36-40 и Мк (=Марково јеванђеље) 12:28-32)
- Љубав је енергија и дар Божијим који нас све окружује и прожима и наш је задатак да тај дар Божији умножавамо у себи и даље га прослеђујемо ближњима. Што смо ближи Господу - то се наш "љубавни капацитет" повећава, што смо даљи од Господа - то Божији извор у нама све више слаби и пресушује.
Ако желиш да волиш - плодоносна комбинација је: молитва Богу да ти да снаге за љубав и наше истрајно деловање да се љубав на делу покаже.
- Један од основних показатеља постојања љубави је спремност на добровољну жртву. Нагласак је на добровољној - јер једно је желети и слободно се жртвовати ради ближњег (одвојити од свог новца (а и теби ће бити кнап) да се помогне другоме, издвојито своје време за некога, потрудити се нешто за некога, ...), што је управо љубав; док је потпуно нешто друго када се нешто трпи просто из страха или немогућности да се одбраниш од нечијег терора! - Те две ствари су потпуно различити типови жртве, тако да је јако битно нагласити да је љубав добровољна жртва (већа или мања) ради ближњега.
Управо када смо често збуњени да ли је или не нешто љубав на делу - са овим показатељем то често најбоље можемо да проценимо.
- Заљубљеност и љубав нису исто, и не треба их мешати. Заљубљеност може (али и не мора!) да има аспекте љубави у себи, али заљубљеност је у пракси микс и моного чега другог још, тако да је важно не мешати их. (Други пут детаљније на ову тему, надам се у учионици - па тада кроз ваша питања видети конкретно где нејасноће и збуњивања највише постоје.)
- Љубав није нешто искључиво везано само за породицу, вољену особу супротног пола, ... него је љубав далеко шира сила - тј. кад год и ради било ког имамо присутну добровољну жртву ради другог - на делу имамо причу о љубави! Па без обзира да ли је то неко кога знамо, или смо уделили неки дар сиромашку кога нисмо никад видели; да ли се ради о другару (другарство је само специфична пројава љубави!), родитељу, брату, сестри, особи у коју смо и заљубљени, ...
- Јако је битно разумети да је љубав јако широк појам, који се пројављује у различитим видовима зависно од контекста, па смо онда често навикли да те специфичне начине показивања љубави и различито зовемо (што нас често онда доводи у ситуацију да изгубимо из вида да је и то у ствари љубав!): родитељска љубав, супружничка љубав, љубав према родитељима, другарство, човекољубље, хуманост, брига о животињама, брига о природи (екологија), ... - Но све је то једна те иста дарована нам сила и дар Божији! Тако да када нам Господ даје заповест о љубави ближњих то није само љубав за најуже своје окружење, већ сваког човека на кога ме Господ (и пут) нанесе и коме сам у могућности помоћи - треба да му помогнемо!
Сетите се Приче о Милостивом Самарјанину из предходне лекције, кога Господ даје као пример љубави свима нама, а где видимо да је један странац помогао унесрећеном непознатом човеку на кога је пут нанео.
- Такође кад говоримо о ширини, домету љубави и разним разликама које међу нама постоје - треба нагласити управо оно што је и Христос Јеврејима наглашавао кроз Причу о Милостивом Самарјанину и другим местима. - Ближњи кога треба да волимо, да му помогнемо у невољи је: СВАКИ ЧОВЕК!! - Сваки човек и то без икакве разлике - на нацију, на религију, на боју коже, пол, интелектуална достигнућа, завршене/незавршене школе и факултете, политичко опредељење, "сексуално опредељење", клуб за који навија, ... - ма 'ди знам више по којим све глупостима људи крену због "својих трипова" да људе убацују у неке посебне "кошаре" у својим главама и почну да себе убеђују - "е за те људе не важи прича о љубави". Пазите колико је то буквално и драстично - када видимо да сам Христос када Га разапињу, за те које га разапињу и крвожедним очима гледају - он моли Бога Оца: "Оче опрости им јер не знају шта чине"!?! А не заборавите - праштање је управо невиђена пројава љубави!
Дајем други практичан пример из нашег окружења који ће многе претпостављам да "жацне", али поразмислите мало и сами! - Наиђеш на човека Албанца (=друга нација), муслимана (=друга религија), који има и наше држављанство па гласао за ко зна коју супротну теби политичку фракцију, па још "Делија" а ти "Гробар", па није довољна "мука" ;-) од силних разлика - него је уз све то још и спорног "сексуалног опредељења"!?! Дакле, наиђеш ти на таквог једног човека и видиш да га неко малтретира ни кривог ни дужног. Просто јер је по нечему другачији.
Е, Србине Светосавче и Хришћанине - колико год "прогутао кнедлу" сад док ово читаш - али управо Христос ти каже - заштити и тог свог ближњег у невољи! Заштити га и поред свих тих невиђено укомбинованих разлика! И ту нема спора!
Молим вас, са друге стране "не бркајте лончиће" (па да ме само због тога онда и не разумете) - то што ћу ја тој особи помоћи (или пак она мени) - и тиме на делу показати и испунити Христов позив на љубав према ближњима - то не значи да ћу се ја сложити са његовим ставовима (политика, вера, "сексуално опредељење", ...) и оно што је битно - нема потребе да сви на свету мислимо исто баш за сваку ствар, али љубав и коме треба помоћи - нема границе! Треба да помогнемо коме год можемо и у стању смо! (Примера ради да ово не буде пука теорија одвојена од стварности: практична граница је рецимо да не можемо свима финансијски помоћи, па гледаш колико коме можеш и сл. Волели бисмо свима без разлике и финансијски помоћи, али нажалост не може се. :-( )
А када то (да помогнеш свима којима си у могућности) не успеш - кајеш се и бориш да следећи пут успеш! - Хришћански живот је непрестана борба да се изборимо за снагу да следујемо Господу, па још како у тој борби умемо и да падамо, али к'о питбулови треба упорно до крви да гриземо да се подигнемо и останемо потом на ногама.
- Љубав је повезана са слободом, те нити ја могу некога волети ако нисам слободно то зажелео, ниди смем вршити атак на нечију слободу, тј. морам поштовати његову слободу личности, те саобразно томе мудро процењивати/промишљати како и у ком обиму љубав према том конкретном ближњем може да се испољи.
- Рецимо, као неку илустрацију неопходности постојања мудрости и промишљања како да се у конкретној ситуацији љубав пројави.
Често ме на реалном часу (за разлику од овог виртуелног ;-) ) знате питати како љубити оне који нас не воле, који су нас повредили и сл.
Пре свега љубав није блесавост у смислу нерасуђивања (типа: неко неће са мном да комуницира а ја сад трчим за њим к'о блесав и уз инсистирање желим да га грлим по сваку цену кад њему то очигледно смета и сл.), а као што поменух - љубав поштује туђу слободу личности. И сад, рецимо кад нас неко повреди - ако не жели са нама да у миру и љубави комуницира (или то индиректно управо показује тиме што наставља да нас повређује) - просто љубав ће се ту огледати у томе:
1) што ћемо смоћи снаге (а то у пракси још како уме да буде и болно и тешко! :-( ) да му опростимо (сетити се реченог: љубав је добровољна жртва ради ближњег, а шта је него огромна наша жртва - труд да се некоме опрости ко зна каква све увреда/повреда/грех!);
2) и колико је до нас да будемо отворени за поновну комуникацију ако друга страна кроз покајање (тј. и своју промену) искаже своју жељу за повратак у заједницу/комуникацију.
- Праштање је једна од најсилнијих пројава љубави, но често невиђен изазов и тешко - не само опростити него и покушати опростити, тј. кренути путем праштања! :-/
У том контексту - имајте у виду и једну ствар која вас додатно може осоколити на тако у пракси често невиђено болном и тешком путу: када искрено и од срца успете да се изборите сами са собом и болом који вам је нанет - ви бивате ослобођени! Ви коначно успевате поново слободно да дишете и гледате свет очима радости, лепоте и љубави! Тако да је пут праштања и пут самоисцељивања!
Неопраштања, памћење увреде/повреде, жеља за осветом и сл. - колико год би неко рекао како су оправдане (у смислу - неко нас је стварно повредио) - у суштини су "црна рупа" у нашој души и срцу која нас саме константно прождире! :-/ Уместо да се радујеш дану, драгој особи, ономе што можеш тај дан са својим временом да учиниш, упознаш неку нову драгу личност, ... - ти само у своме срцу и мислима константно "враћаш филм" повређивања, изнова се опет и опет повређујући тиме, и теби пролазе сати, дани, месеци, некад године, а нажалост имамо примере где људи и читав живот протраће на озлојађеност, мржњу и жељу за осветом!?! :-( - И чему све то??!?! Не дај Боже још стварно дође и до освете - и онда круг само креће да се наставља и даље умножава његов обим, сила и црнина - у твојој његовој - свачијој души! :-(
Страшне су приче - знам и све ми је јасно, али проста рачуница: хоће ли ме само једном повредити, или ћу неопраштањем дозволити да ме вечито изнова повређује и да радост живота пролази поред мене јер немам снаге и фокуса да видим те лепоте и могућности којима сам окружен??!?
Тако да када нам Господ каже: "Опростите" - у суштини нам је рекао: "Исцелите се"!
Ево гледајте ове малишане. Да ли би могли да имају те прелепе и к'о срна чисте поглед и осмехе да себи константно враћају пред очи и шкргућу зубима: "Мене су одбацили, и тај 'нож у леђа' ми је забио нико други - до моји најрођенији!?! - Родитељи. ???!?" - Туга невиђена и бол невиђен, али циљ је - исцелити своју рану, срце и душу и отворити себи нове перспективе радости живљења!
- ...
Да не дужимо више с "цртицама" - уз ове неке напомене - покушајте да надасве срцем осетите филм и без њиховог неког великог теоретисања (за разлику од мене овде :-/ ) препознате лепоту и ширину хришћанског схватања/поимања љубави!
Уживајте у филму! :-)