[АРХИВА] [Други разред] 5, 6. и 7. е-час [трочас] (14.април-4.мај 2020.): “Откривење Бога Мојсију (ЈХВХ, ο ων)”, “Пасха” и “Месија циљ старозаветних ишчекивања”

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан нед, 12/04/2020 - 20:19

 

(У форми трочаса обједињени пети, шести и седми е-час током ванредног стања,
планиран за обраду у одељењу 2/1 током периода:
1
4. април - 4. мај 2020.)

 

Преглед лекције:
   
Уводне напомене
     1. Откривење Бога Мојсију (ЈХВХ, o ων)
     2. Пасха
         2а) Старозаветни аспекат празника и појма
         2б) Хришћански аспекат појма Пасха
     3. Месија циљ старозаветних ишчекивања
     4. Филм (уз овај трочас)
          - Напомене уз гледање филма

     5. Задаци
     / Додатни необавезни рад


 

Уводне напомене

 

У жељи да добијемо “тајминг” у који можемо да уклопимо гледање филма (56 мин) који ће таман бити пригодан и за ове дане Страсне седмице (=страдалне недеље) посвећене страдању Господњем и потом данима славног Христовог Васкрсења (наше нове Пасхе), у наредном периоду ћемо објединити 3 наставне јединице: “Откривење Бога Мојсију (ЈХВХ, ο ων)”, “Пасха” и “Месија циљ старозаветних ишчекивања”.

Пошто смо имали прилике да одгледамо цртани филм “Принц Египта” (“The Prince of Egypt” (1998), https://www.imdb.com/title/tt0120794/ ) - прве две лекције смо у принципу већ одрадили у својој сржи, тако да сада као основно подсећање на одгледани анимирани филм прво погледајте кратко предавање (намењено за основце, али као мало подсећање и нама ће помоћи боље него да вам препричавам овде у тексту) мог колеге вероучитеља Драган Будимлије на Телевизији “Храм” на овом линку: https://www.youtube.com/watch?v=YSLKsPSy7bg .
 

За нас су овде сада битна 3 детаља из филма односно Мојсијевог живота и Божијег деловања међу јеврејским народом у Мојсијевом периоду.

1. Прво јављање Божије Мојсију на гори Синај у виду гласа који се чуо из купине која је горела а није сагоревала

2. Током последње казне Божије над Египтом - спремање тзв. “пасхалног јагњета” чијом крвљу су Јевреји помазали врата својих домова

3. Свеукупно избављење Јевреја из египатског ропства - комплетирано чудесним преласком кроз Црвено море

 

 

1. Откривење Бога Мојсију (ЈХВХ, ο ων)

 

Када се Бог јавио Мојсију, као што је колега поменуо и ви се сетили из филма - на питање уплашеног/збуњеног Мојсија - ко је тај који му се јавља из чудесног грма купине који гори а не сагорева - Бог му се представља речима: “Ја сам Онај Који Јесам”, одн. “Ја сам само постојање” илити како се још каже код нас: “Сушти”.
Управо то је једна од дефиниција бића Божијег! - Док смо сви ми и све што нас у васиони и анђеоском свету створени, тј. Бог нас ствара; за разлику од нас - Бога нико не ствара, него Он од вечности постоји, тј. нема времена када Њега није било (управо Он је тај који време ствара). Дакле, као што поменусмо - Он је само Постојање, и основ/зачетак постојања свега осталога.
У оригиналу на јеврејском - како је управо Бог одговорио Мојсију - овај израз “Ја сам Онај Који Јесам” гласи: Јахве (које се код Јевреја записаивало само сугласницима, па је то било ЈХВХ (одн. у оригиналу
:
יהוה‎)). На грчком пак, ово име Божије (тј. једно од имена које користимо за Бога) се пише
ο ων, а изговара “о он”.



/ Сумирано:
1) јеврејски: Јахве (ЈХВХ)
2) српски: Ја сам Онај Који Јесам (Сушти)
3) грчки: о он (
ο ων)

 

/ Напомена:

Искључиво због проблема са компатибилношћу и немогућношћу приказа на појединим уређајима специјалних грчких слова, и страха да се појединцима неће приказати сва слова у речи - уместо у потпуности испавног писања: ό ὢν , овде намерно у тексту редовно користим упрошћену верзију: ο ων !

 

Оно што је такође битно да се разуме, што видим на часовима да многе збуни: и ми Бога зовемо Јахве, а не само Јевреји! Исти је Бог који се јављао Јеврејима у Старом Завету и Бог у Кога ми као хришћани верујемо, разлика је у томе што је са појавом Христа дошло до одређених “надоградњи” нашег знања о Богу, и нашим могућностима да следујемо Богу.
Што се тиче знања - Бог нам открива интимнију истину о Себи да он није само Један Бог Јахве (како су и Јевреји знали до тада), већ да је Он и Света Тројица - Отац, Син и Свети Дух (а то је била новина за Јевреје).
Што се тиче наших могућности за следовање Богу - са Христовим невиним страдањем и славним васкрсењем - дају нам се до тада изгубљене (након Адама и Еве) перспективе блиске заједнице са Богом, отвара нам се могућност уласка у рај (Царство Небеско) и победе над смрћу, а све то првенствено кроз Свете Тајне (крштење, миропомазање, причешће (евхаристију), …) које нам је управо Христос омогућио и предао.

Тако да - и ми Бога зовемо Јахве/ο ων/Ја сам Онај Који Јесам/Сушти, но за нас често некако приоритетнији интимније откривена имена за Бога: Света Тројица, тј. Отац, Син и Свети Дух, па смо некако ипак навикли више тако Бога да ословљавамо. Али Јахве је и даље актуелно, а као очигледну потврду тога - погледајте икону Христову и у 95% случајева (иконописац евент. на мањим иконапа због прегледности изостави те детаље) у његовом ореолу (“кругу” око Божијих ликова и ликова светих на иконама) ћете у она 3 крака (=символ који указује да је Христос један од Лица Свете Тројице) наћи уписано име Јахве у грчком облику, тј. наћићете слова: ο ων (одн. чешће у варијанти писања великим словима: Ο ΩΝ (или Ο ωΝ)).

Image
Име Божије Јахве/ο ων/Ја сам Онај Који Јесам
у ореолу на Христовој икони

 

 

 

2. Пасха
 

2а) Старозаветни аспекат празника и појма


Пасха, или по јеврејски Песах, је код Јевреја највећи њихов празник.
Пасха је заправо састављена из два самостална празника:

1) Пасхе, 14. нисана (нисан је месец из посебног јеврејског годишњег календара, траје 30 дана и почиње током нашег марта, а завршава се током априла) и

2) Празника бесквасних хлебова (мацот) од 15-21. нисана,

али се име пасха (песах) употребљава као ознака за обадва празника.

Само име (Песах) ...долази од глагола (пасах) који значи „прећи“, „прескочити“, а затим прећи, тј. „поштедети некога“, „очувати некога“, а установљен је, по традицији, непосредно пред излазак из Египта.

Тај празник је на Велики четвртак и Христос прослављао са својим ученицима (а они су били Јевреји) и током те Тајне вечере је Христос установио и Свету Евхаристију и само Свето Причешће.

Код Јевреја је Пасха била успомена како на свеукупно избављење јеврејског народа из египатског ропства у време Мојсија, исто тако и на детаљ током последње казне која је задесила Египат, када је “Анђео смрти” (тј. смрт коју је Господ као казну послао на Египат) заобишао, прошао домове Израиљаца/Јевреја који су по речи/наредби Божијој у том моменту такође били у својеврсном “карантину” (са разликом да на снази није “полицијски час”, већ “Божији час забране кретања”), и који су врата својих домова - тј. довратке и горњи праг на вратима својих кућа - помазали крвљу специфично припремљеног тзв. пасхалног јагњета.

Срећом гледали смо већ филм па вам све ово не морам детаљно препричавати, и имате визуелно пред очима у памћењу.


 

2б) Хришћански аспекат појма Пасха


Оно што је нама сада овде битно - ми хришћани изразом Пасха означавамо - не само тај старозаветни догађај, већ страдањем Христовим, Пасха за нас добија и један нови искључиво хришћански смисао.

За нас је Пасха (=у смислу избављење) - Христово васкрсење, односно сам Христос.

Спасење уз очување слободе као предуслову за љубав

Ова могућност спасења је тако понуђена - да се и даље очувава највеличанственији Божији дар човеку, а то је слобода, која је пак темељ без кога нема дара над даровима: љубави!

Христос није читавом роду наметнуо да се врати у заједницу са Богом (тј. “хтео не хтео” мораш бити хришћанин, мораш у Цркву, мораш да се кајеш, постиш, ...) - него је сваком човеку понаособ кроз Свете Тајне (првенствено Крштење, Миропомазање, Причешће, Покајање, …) понудио могућност да ако жели пригрли своје спасење, тј. да слободно прихвати понуђену руку Божију и кроз и личан труд врати се у загрљај Божије љубави и бесмртности.
Значи: извор спасења, љубави, радости ти је омогућен у Христу (и кроз Христа) - али да ли хоћеш или нећеш (сопствено спасење) - али и одговорност за учињен избор - то је на теби!

Нажалост, наша је трагедија што често не увиђамо где нам је спасење и окрећемо се другим погубним изборима, не прихватајући и не стежући довољно руку Божију, понуђену за улазак у вечни живот и радост Царства Љубави Божије. :-/

 

Јер као негда оно јагње што је невино заклано и његовом крвљу спашени и сачувани Израиљци и њихови домови, сада невиним страдањем Христовим и крвљу Његовом, те потом Његовим славним Васкрсењем - ми бивамо ослобођени ропства греху, ђаволу и смрти (у ком смо ропству као род људски били од момента окретања леђа Богу од стране Адама и Еве). Тј, тиме нам је дата свакоме понаособ могућност да се вратимо у заједницу са Богом, која кроз вечни живот у рају превладава смрт, тј. даје нам могућност вечног живота. 

 

Да је Христос наша нова Пасха показује нам и црквена песма која се пева за Васкрс:
''Дан васкрсења је Пасха, Господња Пасха; просветимо се, народе, јер Христос Бог преведе из смрти у живот и са земље на небо нас који певамо победничку песму.''

Такође, ово нам је показао и потврдио сам Спаситељ када саму пасхалну жртву на Тајној вечери поистовећује са Собом:
“И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима и рече:
'Узмите, једите; ово је тијело моје'.
И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: 'Пијте из ње сви;
Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова'.”
(видети: Мт
26:26-28 (одн. као што смо учили: Матејево јеванђеље 26. поглавље, од 26. до 28. стиха))

Због свега овога Пасха се односи на Христа, Васкрсење Христово, празник Васкрс и Свету Евхаристију (која нас као новозаветна пасхална жртва спашава од смрти и преводи у живот).

 

 

 

3. Месија циљ старозаветних ишчекивања
 

 

Као што смо већ на редовној настави помињали: термин Месија - у јеврејском оригиналу Мaшијах (מָשִׁיחַ ), а на грчком Христос (χριστός) - означава “помазаника Божијег” ("помазаник" код Јевреја: цар, свештеник, ...).

Одмах да решимо/обновимо прво (да не буде забуне): шта је Исус, а шта Христос у нашем ословљавању 2. Лица Свете Тројице (који се очовечио, тј. постао и човек):

Име Исус јесте Спаситељево лично име које је грчки облик јеврејске речи Јошуах што значи 'Господ је спасење', 'Бог је спасење' или 'спаситељ' (Исаија 61:11), а на грчком 'онај који исцељује' а које Му је дала Његова Мајка, Пресвета Дјева Богородица, приликом доношења у старозаветни храм, подобно божанском обећању: 'Родићеш Сина и наденућеш Му име Исус, јер ће Он спасти народ свој од греха' (Мт. 1:21).

... Ό Χριστός [=Христос], превод јеврејске речи Машијах, означава 'помазаника Божијег' – Месију, није лично име, него назив који се односи на порекло и божанску Исусову мисију, нарочито на Његово служење као свештеника. У Старом Завету, израиљски цареви и првосвештеници помазивани су освећеним уљем када су примали одређену службу, те су се стога називали и 'помазаницима Господњим' (Зах. 4,14). У ширем смислу, Месија-Помазаник јесте Онај коме је Бог поверио мисију да ослободи изабрани народ и Којег су Јевреји очекивали на крају времена.

У свом исповедању … Петар је препознао Месију-Христа у Јошуа-Исусу из Назарета: 'Ти си Христос Син Бога живога' (Мт. 16,16). Сам Исус поистовећује Себе са Помазаником Господњим – Месијом, Којег је Дух Господњи помазао да проповеда спасење (Лк. 4,18; Дела ап. 4,26-27). Синедрион1 Га шаље Пилату под оптужбом да Себе сматра Месијом. И био је распет као Месија, 'Христос, цар Израиљев' (Мк. 15,32).“2

 

Дакле, Месија је обећани помазаник Божији, Који ће избавити и спасити род људски, а којег је Господ преко пророка и њихових пророштава кроз читава Стари Завет најављивао!

Катастрофална пак забуна настаје када већи део Јевреја (за разлику од дела Јевреја који су у правом светлу поверовали у Исуса и били уз Њега, те касније постали први хришћани), уместо да препознају да је управо Исус испуњење тог давно ишчекиваног обећања Господњег, и да им Господ обећава Спаситеља Који ће бити Спаситељ читавог рода људског (надасве у духовном смислу) и који ће бити Цар и Првосвештеник Небески; они очекују да тај обећани Месија треба да буде један земаљски цар који ће бити спаситељ искључиво јеврејског народа и у једном чисто земаљском смислу (ослободити их рецимо у том моменту од римске власти, обновити им силну јевреску државу и сл.).

И у том свом слепилу, чине ванвременску грешку и трагедију: разапињу Сина Божијег, обећаног Месију - Исуса Христа.


 

 

4. Филм за гледање у оквиру овог трочаса

 

Да вас ја више не умарам текстом и својим “писанијама” - детаље о свему овоме погледајте у филму “Плаштаница” (=платно у којем је Христос био умотан приликом погреба), на следећем линку: https://prijateljboziji.com/плаштаница/  (одн. директни линк снимка: https://player.vimeo.com/video/23558276 )
(а ко евентуално има проблем са горе датим Вимео линком, ево и ЈуТјуб верзија: https://www.youtube.com/watch?v=aFiiCXVd-9c )

Image
Торинска плаштаница
(позитив и негатив предње стране горњег дела тела)


 

/ *** Напомене уз гледање филма:

Напомена 1:

Наука и њени методе, те тако и судска медицина и њене методе, се константно усавршавају. Анлизе појединих научника увек могу бити подложне субјективним грешкама и сл. Стога не могу да гарантујем за стопостотну тачност баш свих детаља и анализа изнетих у филму (по податку из филма реч је о истраживањима током и крајем 20. века), али нам филм помаже да уз информације које нам Јеванђеља доносе “из прве” руке (и на које се првенствено базирамо и узимамо их као основ наших сазнања о Христу!) - боље осетимо конкретност и примењене страшне “технике” римског мучења, те тиме и читаву страхоту Христовог страдања, упознамо се са обичајем сахрањивања код Јевреја те у каквој је гробници Христос био сахрањен, добијемо неки хронолошки преглед Христовог страдања и сл.

Уз поменути филм, претпостављам да ће у овим данима Христовог страдања и васкрсења на ТВ-у бити приказивани и неки играни филмови о животу Христовом, па вам препоручујем да и њих погледате, али надасве увек понављам: праве информације о Христовом страдању добијамо тек читањем Јеванђеља у Новом Завету!

Као необавезну, слободну, али препоручену активност - ко жели - оригиналне описе Христовог страдања и Васкресења може пронаћи у следећим деловима 4 Јеванђеља:
Лк 22-24 погл., Јн 11-21 погл., Мт 26-28 погл., Мк 14-16 погл.

Напомена 2:

У филму је приликом навођења цитата из Светог Писма примењивана она варијанта шифровања где се уместо дотачке примењује зарез.
Тј. рецимо Марково јеванђеље 13. поглавље 32. стих, ми смо у првој лекцији најчешће “шифровали” као: Мк 13:32, међутим као што већ напоменух, то исто може да се “шифрује” и као: Мк. 13, 32.
Е, овај други принцип је примењиван у филму, па чисто да вас не збуни и ко жели да може одређене детаље да потражи у Светом Писму и сам.

Напомена 3:

На ЈуТјубу можете наћи и верзију снимка под називом “Плаштаница без измена и скраћења!” (траје 1:12:53), међутим - иако је нешто бољи квалитет снимка, топло вам препоручујем њено прескакање. Наиме, колико успех да упоредим - ем има непрецизан превод, ем надасве на почетку (првих око 7 мин) се износе тотално непоуздане информације (из ко зна каквог непоузданог “предања”!?!) у жељи да се додатно “ојача”/”подржи” наша вера у Христа.
Лично не волим такве ствари (немој ради своје личне несигурности у вери да по сваку цену и неаутентичним информацијама желиш да пред другима “оправдаш” своју веру/став!), тако да ви како желите, али препорука - прескочите ту верзију снимка!

Напомена 4:

Ко жели, још неке сумиране детаље о истраживању Торинске плаштанице може да погледа на блогу колеге вероучитеља из Ниша, теолога Далибора Мидића: https://veronaukaekonomskaskolanis.blogspot.com/2014/04/blog-post.html .


 

/*** Задаци:

1. Како се Бог први пут јавио Мојсију и како гласи на јевресјском и српском име којим му се представио?
2. Да ли то име Божћије и ми православни хришћани користимо?
3. Успомена на који догађај је празник Пасха код Јевреја?

4. Које додатно значење Пасха добија за нас хришћане?
5.
У филму, шта видимо да су могући узроци смрти Христове на крсту, тј. од чега је обично смрт на крсту наступала?
6. Ког седмичног дана је Христос разапет (и како се зове успомена на тај дан у црквеном календару), а ког дана је васкрсао?


 


 

------------------------------------------------------

/*** Додатни рад (по слободном избору и нивоу заинтригираности темом):

Као необавезну, слободну, али препоручену активност - ко жели - оригиналне описе Христовог страдања и Васкресења може пронаћи у следећим деловима 4 Јеванђеља:
Лк 22-24 погл., Јн 11-21 погл., Мт 26-28 погл., Мк 14-16 погл.

Лк 22-24 гл.

https://svetosavlje.org/bogosluzbeni/novi-zavjet-gospoda-naseg-isusa-hrista/4/#22
(од означеног дела (који линк показује) па до краја стране.)

Јн 11-21 гл.

https://svetosavlje.org/bogosluzbeni/novi-zavjet-gospoda-naseg-isusa-hrista/5/#11
(од означеног дела (који линк показује) па до краја стране, ово је иначе најдужи извештај)

Мт 26-28 гл.

https://svetosavlje.org/bogosluzbeni/novi-zavjet-gospoda-naseg-isusa-hrista/2/#26
(од означеног дела (који линк показује) па до краја стране.)

Мк 14-16 гл.

https://svetosavlje.org/bogosluzbeni/novi-zavjet-gospoda-naseg-isusa-hrista/3/#14
(од означеног дела (који линк показује) па до краја стране.)


 

 

 

 

------------------------------------------------------
Фусноте (напомене уз текст):

1Синедрион је у то време била установа која је имала највишу власт код Јевреја, а чинили су је представници народних старешина, научници (књижевници) и виши саветници, а на челу је био првосвештеник јеврејски.

2преузет одломак из књиге ''Речник православне теологије'' - Јован Брија, изд. Хиландарски фонд Богословског факултета СПЦ, Београд, 1997. год., стр. 88.