[трочас] “Хришћански поглед на болести” и “Питања личног, породичног и друштвеног морала”

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан пон, 30/11/2020 - 18:49
Број Наставне јединице:
Предвиђени термини за онлајн обраду лекције по одељењима/групама
(одељења/групе без датог термина ову лекцију обрађују у школи).
IV-1
IV-1 - А група - период обраде
-
IV-1 - Б група - период обраде
-
IV-2 + IV-5
IV-2 и IV-5 - А (под)група - период обраде
-
IV-2 и IV-5 - Б (под)група - период обраде
-
IV-3
IV-3 - А група - период обраде
-
IV-3 - Б група - период обраде
-
IV-4
IV-4 - А група - период обраде
-
IV-4 - Б група - период обраде
-
IV-6
IV-6 - А група - период обраде
-
IV-6 - Б група - период обраде
-
IV-7
IV-7 - А група - период обраде
-
IV-7 - Б група - период обраде
-

 

Задаци за овај трочас

 

За овај трочас имате задатак да:

     1) прочитате уводну лекцију ("Неке цртице о хришћанском виђењу љубави")

     2) одгледате 1 видео снимак (филм "Тврђава")

     3) да ми потом одговоре на постављена питања (дата овде испод снимка) пошаљете на мејл.

 

 

Уводна лекција

 

НЕКЕ ЦРТИЦЕ О ХРИШЋАНСКОМ ВИЂЕЊУ ЉУБАВИ

Ево неких цртица о љубави које бих успут овде истакао, за додатно обраћање пажње током гледања филма (пошто нажалост често погрешно разумемо тако важан појам као што је љубав и онда у пракси имамо проблеме и да га препознамо (туђ однос према нама) и да га испољимо (у нашем односу према другоме)).

Две највеће Божије заповести - циљ хришћанског живљења

Господ нам је указао кроз 2 највеће Своје заповести - о љубави према Богу и ближњима - да је смисао нашег живота да се развијамо у боголика (= Богу слична) бића Љубави:

1) "Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом."

2) "Љуби ближњега својега као самога себе."

(види: Мт (=Матејево јеванђеље) 22:36-40 и Мк (=Марково јеванђеље) 12:28-32)

Љубав - дар Божији

Љубав је енергија и дар Божијим који нас све окружује и прожима и наш је задатак да тај дар Божији умножавамо у себи и даље га прослеђујемо ближњима.

Што смо ближи Господу - то се наш "љубавни капацитет" повећава, што смо даљи од Господа - то Божији извор у нама све више слаби и пресушује.

Ако желимо да волимо - плодоносна комбинација је: молитва Богу да нам да снаге за љубав и наше истрајно деловање да се љубав на делу покаже.

Спремност на добровољну жртву - као показатељ љубави

Један од основних показатеља постојања љубави је спремност на добровољну жртву.

Нагласак је на добровољној (жртви)!
- Јер једно је желети и слободно се жртвовати ради ближњег (одвојити од свог новца (а и теби ће бити кнап) да се помогне другоме, издвојито своје време за некога, потрудити се нешто за некога, ...), што је управо љубав.
Док је потпуно нешто друго када се нешто трпи просто из страха или немогућности да се одбраниш од нечијег терора!
- Те две ствари су потпуно различити типови жртве, тако да је јако битно нагласити да је љубав добровољна жртва (већа или мања) ради ближњега.

Управо када смо често збуњени да ли је нешто љубав на делу или не - са овим показатељем (= да ли је присутна спремност на добровољну жртву) то често најбоље можемо да проценимо.

Љубав и заљубљеност

Заљубљеност и љубав нису исто, и не треба их мешати!

Заљубљеност може (али и не мора!) да има аспекте љубави у себи, али заљубљеност је у пракси микс и много чега другог још, тако да је важно не мешати их.

(Други пут детаљније на ову тему, надам се у учионици - па тада кроз ваша питања видети конкретно где нејасноће и збуњивања највише постоје.)

Ширина појма љубави 1

Љубав није нешто искључиво везано само за породицу, вољену особу супротног пола, ...!

Љубав је далеко шира сила!
- Кад год и ради било ког имамо присутну добровољну жртву ради другог - на делу имамо причу о љубави!
Без обзира да ли је то неко кога знамо, или смо уделили неки дар сиромашку кога нисмо никад видели; да ли се ради о другару (другарство је само специфична пројава љубави), родитељу, брату, сестри, особи у коју смо и заљубљени, ...

Ширина појма љубави 2

Јако је битно разумети да је љубав јако широк појам, који се пројављује у различитим видовима зависно од контекста, па смо онда често навикли да те специфичне начине показивања љубави и различито зовемо (што нас често онда доводи у ситуацију да изгубимо из вида да је и то у ствари љубав!): родитељска љубав, супружничка љубав, љубав према родитељима, другарство, човекољубље, хуманост, брига о животињама, брига о природи (екологија), ...
- Но све је то једна те иста дарована нам сила и дар Божији!

Тако да када нам Господ даје заповест о љубави према ближњима, то није само љубав за најуже своје окружење, већ за сваког човека на кога ме Господ (и пут) нанесе и коме сам у могућности помоћи!
- Свима њима треба да помогнемо (ако смо у прилици)!

Сетите се Приче о Милостивом Самарјанину (Лк 10:25-38 ), кога Господ даје као пример љубави свима нама, а где видимо да је један странац помогао унесрећеном непознатом човеку на кога је пут нанео.

Ближњи је сваки човек!

Такође кад говоримо о ширини, домету љубави и разним разликама које међу нама постоје - треба нагласити управо оно што је и Христос Јеврејима наглашавао кроз Причу о Милостивом Самарјанину и другим местима.
- Ближњи кога треба да волимо, да му помогнемо у невољи је: СВАКИ ЧОВЕК!!
- Сваки човек и то без икакве разлике, и без обзира на разне наше различитости по питању: нације, религије, боје коже, пола, интелектуалних достигнућа, завршене/незавршене школе и факултета, политичких опредељења, "сексуалног опредељења", клуба за који се навија, ... - Ма 'ди знам више по којим све глупостима људи крену због "својих трипова" да људе убацују у неке посебне "кошаре" у својим главама и почну да себе убеђују - "е за те људе не важи прича о љубави".
Пазите колико је то буквално и драстично - када видимо да сам Христос када Га разапињу, за те које га разапињу и крвожедним очима гледају - он моли Бога Оца: "Оче опрости им јер не знају шта чине"!?! А, не заборавите - праштање је управо невиђена пројава љубави!

Дајем други практичан пример из нашег окружења који ће многе претпостављам да "жацне", али поразмислите мало и сами!
Наиђеш на човека Албанца (=друга нација), муслимана (=друга религија), који има и наше држављанство па гласао за ко зна коју супротну теби политичку фракцију, па још "Делија" а ти "Гробар", па није довољна "мука" ;-) од силних разлика - него је уз све то још и спорног "сексуалног опредељења"!?!
Дакле, наиђеш ти на таквог једног човека и видиш да га неко малтретира ни кривог ни дужног. Просто јер је по нечему другачији.
Е, Србине Светосавче и Хришћанине - колико год "прогутао кнедлу" сад док ово читаш - али управо Христос ти каже - заштити и тог свог ближњег у невољи! Заштити га и поред свих тих невиђено укомбинованих разлика! И ту нема спора!

Молим вас, са друге стране "не бркајте лончиће" (па да ме само због тога онда и не разумете) - то што ћу ја тој особи помоћи (или пак она мени) - и тиме на делу показати и испунити Христов позив на љубав према ближњима - то не значи да ћу се ја сложити са његовим ставовима (политика, вера, "сексуално опредељење", ...)!
И оно што је битно - нема потребе да сви на свету мислимо исто баш за сваку ствар, али љубав и питање коме све треба помоћи - немају границе! Треба да помогнемо коме год можемо и у стању смо!
(Примера ради да ово не буде пука теорија одвојена од стварности: практична граница је рецимо да не можемо свима финансијски помоћи, па гледаш колико коме можеш и сл. Волели бисмо свима без разлике и финансијски помоћи, али нажалост не може се. :-( )

А када то (да помогнеш свима којима си у могућности) не успеш - кајеш се и бориш да следећи пут успеш! - Хришћански живот је непрестана борба да се изборимо за снагу да следујемо Господу, па још како у тој борби умемо и да падамо, али к'о питбулови треба упорно до крви да гриземо да се подигнемо и останемо потом на ногама.

Љубав и слобода

Љубав је повезана са слободом, те нити ја могу некога волети ако нисам слободно то зажелео, ниди смем вршити атак на нечију слободу, тј. морам поштовати његову слободу личности, те саобразно томе мудро процењивати/промишљати како и у ком обиму љубав према том конкретном ближњем може да се испољи.

Љубав као мудрост и промишљање како да се у конкретној ситуацији пројави

Поменимо следеће, као неку илустрацију неопходности постојања мудрости и промишљања како да се у конкретној животној ситуацији љубав пројави.

Често ме на реалном часу (за разлику од овог виртуелног ;-) ) знате питати како љубити оне који нас не воле, који су нас повредили и сл.

Пре свега љубав није блесавост у смислу нерасуђивања (типа: неко неће са мном да комуницира а ја сад трчим за њим к'о блесав и уз инсистирање желим да га грлим по сваку цену кад њему то очигледно смета и сл.), а као што поменух - љубав такође поштује туђу слободу личности.
И сад, рецимо кад нас неко повреди - ако не жели са нама да у миру и љубави комуницира (или то индиректно управо показује тиме што наставља да нас повређује) - просто љубав ће се ту огледати у томе:

1) што ћемо смоћи снаге (а то у пракси још како уме да буде и болно и тешко! :-( ) да му опростимо (сетите се реченог: љубав је добровољна жртва ради ближњег, а шта је него огромна наша жртва - труд да се некоме опрости ко зна каква све увреда/повреда/грех!);

2) и колико је до нас да будемо отворени за поновну комуникацију ако друга страна кроз покајање (тј. и своју промену) искаже своју жељу за повратак у заједницу/комуникацију.

Љубав и праштање

Праштање је једна од најсилнијих пројава љубави, но често невиђен изазов и тешко је не само опростити него и покушати опростити, тј. кренути путем праштања! :-/

У том контексту - имајте у виду и једну ствар која вас додатно може осоколити на тако у пракси често невиђено болном и тешком путу
Када искрено и од срца успете да се изборите сами са собом и болом који вам је нанет - ви бивате ослобођени! Ви коначно успевате поново слободно да дишете и гледате свет очима радости, лепоте и љубави!
Тако да је пут праштања и пут самоисцељивања!

Неопраштања, памћење увреде/повреде, жеља за осветом и сл. - колико год би неко рекао како су оправдане (у смислу - неко нас је стварно повредио) - у суштини су "црна рупа" у нашој души и срцу која нас саме константно прождире! :-/
Уместо да се радујеш дану, драгој особи, ономе што можеш тај дан са својим временом да учиниш, упознаш неку нову драгу личност, ... - ти само у своме срцу и мислима константно "враћаш филм" повређивања, изнова се опет и опет повређујући тиме! И теби у том црнилу и болу пролазе сати, дани, месеци, некад године, а нажалост имамо примере где људи и читав живот протраће на озлојађеност, мржњу и жељу за осветом!?! :-( - И чему све то??!?!
Не дај Боже још стварно дође и до освете - и онда круг само креће да се наставља и даље умножава његов обим, сила и црнина - у твојој, његовој - у свачијој души! :-(

Страшне су приче. - Знам и све ми је јасно. :-/
Али, рачуница је проста: хоће ли ме само једном повредити, или ћу неопраштањем дозволити да ме вечито изнова повређује и да радост живота пролази поред мене јер немам снаге и фокуса да видим те лепоте и могућности којима сам окружен??!?

Тако да када нам Господ каже: "Опростите" - у суштини нам је рекао: "Исцелите се"!

Ево гледајте ове малишане (из филма "Тврђава").
Да ли би могли да имају те прелепе и к'о срна чисте поглед и осмехе да себи константно враћају пред очи и шкргућу зубима: "Мене су одбацили, и тај 'нож у леђа' ми је забио нико други - до моји најрођенији!?! - Родитељи. ???!?" - Туга невиђена и бол невиђен, али циљ је - исцелити своју рану, срце и душу и отворити себи нове перспективе радости живљења!

...

...
Да не дужимо више с "цртицама"! Уз ове неке основне напомене - покушајте да надасве срцем осетите филм и без неког великог теоретисања аутора филма (за разлику од мене овде :-/ ) - да препознате лепоту и ширину хришћанског схватања/поимања љубави!

Уживајте у филму! :-)

 

 

Филм „Тврђава“ (55:24 мин)

 

Таман да искористимо прилику да сте сви онлајн (а не да се делите по А и Б групама) пар часова заредом, па да могу и вама да постављам дужи видео материјал у виду трочаса.
За овај трочас имате прилике да одгледате прелеп филм о хришћанском живљењу љубављу, хришћанском односу према болести и ближњима, о животу у манастиру, ...

Надам се да ће се филм и вама допасти, па да не буде да га гледате само као обавезу, већ надасве као нешто што ће вас инспирисати и загрејати вам срце! smiley

ПС
Топла препорука ако сте у прилици и ако укућани у својим разним обавезама желе и могу да вам се придруже - да се овај филм породично одгледа!


Видео:

(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=thh58Wrea7Y )

 

 

 

/*** Питања уз прочитану уводну лекцију и одгледан филм:

1. Наведи неки пример добровољне жртве ради ближњег који је илустрација љубави према ближњем.

2. Да ли је опраштање вид љубави; и да ли је неопходно опраштати само зато што се мора (јер Господ то заповеда), или је то у нашем интересу?

3. Како гласе 2 највеће Божије заповести?

4. Да ли је непознати просјак на улици наш ближњи?

5. Шта нам Господ указује (кроз 2 највеће заповести) да је основни смисао нашег живљења?

6. Како се зове старешина/настојатељ манастира који је истовремено и покретач и главни носилац идеје и организације овог дечијег сиротишта у склопу манастира?

7. Како се зове малишан који има проблема са ходањем и рукама (који у филму касније у име све деце честита рођендан старешини манастира)?

8. У филму се наводи да су у манастиру успели да збрину само хиљадити део украјинске сирочади.
Колико се наводи да има малишана у манастиру, а колико укупно украјинске сирочади (у моменту снимања филма)?

9. Поразмислити и одговорити - шта мислиш зашто је и са којим значењем аутор назвао филм баш “Тврђава”?

10. Који би био твој неки лични коментар и утисак након одгледаног филма?

 

 

 

Намењено за одељења: